Комисија за људска права и једнаке могућности грађана је основана 1986. законом Федералног парламента.

Ми смо независна законита организација и одговарамо Федералном парламенту преко државног правобраниоца.

Комисија је колегијално тело које чине председник и пет опуномоћеника. Ових пет позиција тренутно покривају три особе.

The Hon John von Doussa QC
Председник

Pru Goward
Опуномоћеник  за дискриминацију на основу пола и Опуномоћеник за дискриминацију на основу година

Господин Tom Calma
Опуномоћеник за социјалну прваду домородаца и Torres Strait  острвљана, и Вршилац дужности опуномоћеника за расну дискриминацију

Господин Graeme Innes AM
Опуномоћеник  за људска права  и Вршилац дужности опуномоћеника за дискриминацију на основу инвалидитета

Обавезе Комисије укључују:

• образовање и  подизање свести јавности
• жалбе у вези дискриминације и кршења људксих права
• праћење људских права
• развој законодавних поставки и принципа

Ми се бавимо:

• решавањем жалби у вези дискриминације или кршења људксих права под федералним законима
• вођењем јавних истрага по питањима од националне важности, као што је насилно одузимање деце староседелаца од њихових породица, или права деце у имиграционим притворним центрима
• развојем образовних програма у вези људских права и снабдевањем школа, радних места и заједнице информативним материјалима
• обезбеђивањем  непристрасних савета као помоћ суду у случајевима везаним за људска права
• обезбеђивањем савета и помоћи владама и парламентима у развијању закона, програма и принципа
• предузимањем и вођењем истраживања у области  људских права и дискриминације.

Људска права су иста свуда и важе за све људе - мушкарце и жене, младе и старе, богате и сиромашне, без обзира на порекло, место живљења, мишљење и веровање. Ово чини људска права универзалним.

Поштовање људских права помаже у грађењу јаких заједница заснованих на једнакости и толеранцији,  у којима  свака особа има могућност да учини свој допринос. Наравно, да би други поштовали наша права, и ми морамо поштовати права других.

Дискриминација настаје када је особа или група третирана као мање важна од друге особе или групе због година, расе, боје коже, националног или етничког порекла, пола, трудноће или брачног статуса, инвалидитета, полне оријентације или неке друге главне карактеристике.

Дискриминација се дешава када је особи ускраћена могућност да слободно и у потпуности учествује у свакодневним активностима. То може да подразумева и малтретирање или притисак на радном месту, немогућност да физички уђете у зграду/објекте или , ускраћивање приступа добрима или услугама, онемогућавање добијања пригодног смештаја/куће, или немогућност укључивања у синдикат.

Комисија је одговорна за надгледање/примену следећих федералних закона:

• Закон о дискриминацији на основу година старости ( 2004)
• Закон о дискриминацији на основу инвалидитета  (1992)
• Закон о расној дикриминацији  (1975)
• Закон о дискриминацији на основу пола  (1984)
• Закон о људским правима и једнаким могућностима ( 1986)

Комисија такође има специфичне обавезе према;

• Закону о поседовању земље (1993) , који се односи на људска права домородачког становништва са посебним освртом на  право на земљу (надлежност Опуномоћеника за социјалну правду домородаца и Torres Strait  острвљана).
• Закон о радним односима (1996) који се односи на федералне нивое плата и једнако плаћање ( надлежност Опуномоћеника за питања  дискриминације на основу пола).

Закон о људским правима и једнаким могугућностима (1986) даје Комисији одговорност у вези са  следећим правним одредбама признатим од стране Аустралије: Међународни споразум о грађанским и политичким правима,,Конвенција о дискриминацији у вези посла и занимања, Конвенција о правима детета, Декларација о правима детета, Декларација о правима инвалида, Декларација о ментално ратардираним особама и Декларација о елиминацији свих облика нетолеранције и диксриминације на основу религијских и верских уверења.

Закони о дикриминацији на основу година,  инвалидитета, расне припадности и пола,,  базирају се на међународним споразумима и конвенцијама о људским правима, прихваћеним од Аустралије. Ови закони штите људе од дискриминације или злостављања на радном месту и у разним областима јавог живота; штите их од дискриминације на основу година, расе, боје коже, националног или етничког порекла, пола, трудноће, брачног статуса или инвалидитета.

Жалба у вези  дискриминације може се уложити Комисији. Жалба се прво процени да се установи да ли се може испитати у оквиру закона над којима Комсија има надлежност. Жалба се потом прегледа како би се одлучило да ли је треба обуставити или је погодна за помирење.
 
Помирење је процес где Комисија суочава обе стране – особу која се жали и особу  или организацију против које је жалба поднета – како би покушали да реше ствар.  Помирење је поверљив процес у коме обе стране имају прилику да расправе проблем и дођу до решења. Многе жалбе су успешно решене.

Ако жалба не може да се  реши помирењем, председник ће је окончати. Тада тужитељ може да пренесе жалбу на Федерални суд Аустралије или службу Федералног магистрата, ради постизања решења. Комсија такође испитује жалбе о дискриминацији на радном месту и кршење људских права према Закону о људским правима и једнаким могућностима.

Закон покрива:

• наводна кршења људских права од стране Комонвелта (федералног владиног одељења) у односу  на прихваћене међународне страндарде
• дискриминацију на радном месту, по низу основа као што је религијска припадност, полна оријентација, политичко мишљење, активност у синдикату, и криминални досје.

Жалбе примљене према овом закону, могу бити разрешене помирењем међу странама. Ако жалба не може бити решена помирењем и није одбачена као неоснована, како закон предвиђа, , онда ће Комисија  представити случај Федералном парламенту, подвлачећи кључни проблем и дајући препоруке да се жалба разреши. Ове жалбе немају законску присилу.

Једна од главних обавеза Комисије је да подигне ниво свести о људским правима у Аустралији - од школа,, до бизниса и индустрије;, од друштвених заједница до владе. Ово укључује подизање свести о правима и одговорностима људи, по федералним законима о анти-дискриминацији.

Кључна порука свих наших образовних програма је да се елиминише дискриминација и злостављање, као неопходан корак ка толерантном и равноправном друштву у коме сви Аустралијанци могу да уживају своја права.

Да би укључила  што више људи, Комисија:

• ради са наставницима и ученицима како би развила погодне програме користећи  изворе са интернета, дискова и DVD -а.
• ради са запосленима како би обезбедила информације и средства да се умањи дискриминација и малтретирање на радном месту.
• ради са друштвеним групама како би се обезбедиле информације и средства за помоћ у раду.
• ради са правницима држећи семинаре и објављујући најновије информације по  питању људских права
• држи конференције и организује манифестације као што су годишња додела медаља (Human Rights Medal) и признања за људска права (Awards ceremony).

Председник Комисије и опуномоћеници су такође укључени,,кад год је то могуће, у рад са  медијима како би се подстакла и дискутовала питања људских права и дискриминације.

Комисија има опсежан,,интернет сајт који се лако користи и који садржи информације и изворе за појединце, школе, запослене и друштвене групе. Ми такође имамо велики избор публикација

Посетите HREOC web-страницу на: http://www.humanrights.gov.au

Контакт детаљи и више информација